Ispovest jednog bisexualca – 24. Sima

4
Share
Copy the link

Prelep dan me je naterao da ne jurcam na motoru autoputem, nego sam se izdvojio na stari put. On je išao paralelno sa autoputem, prepun rupa i lošeg kvaliteta, povremene gužve koju je pravilo lokalno stanovništvo raznim zapregama i traktorima, ali je putovanje meni činilo mnogo lepšim i zanimljivijim.
Prolazeći tako kroz jedno mesto koje je u suštini bilo predgrađe Niša, osetih vibracije na motoru, te usporih i stadoh.
Noćna mora za bajkere. Prednja guma mi je bila probušena. Za razliku od automobilista, mi bajkeri nemamo rezervni točak kako bi ga zamenili i nastavili vožnju do prvog vulkanizera. Ne, mi moramo da krpimo točak na licu mesta. Srećna okolnost je bila ta što mi se to desilo u naseljenom mestu, a ne u nekoj vukojebini, Bogu iza tregera.
Otišao sam prvo do prodavnice koju sam odmah uočio i kupio flašu hladne Coca-cole i vratio se do motora. Skinuo sam prvo kožnu jaknu sa sebe, izvadio pribor za krpljenje guma i otpio malo hladne kole pre nego što počnem. Čučnio sam pored točka da počnem da ga skidam, kad iza sebe začuh veseo glas sa karakterističnim niškim akcentom zvanim „dva padeža“:
– Ehej momče, koje se dešava?
– Dobar dan. Evo guma – rekoh rezignirano.
– Pa nemo’ tako. S’d ću kažem na Simu da dodje da ti pomogne.
– Sima, koji Sima?
– U breee. Pa Sima je najpoznat majstor za gumu. Taki ga nema u celi kraj. Čekaj.
I odjuri čovek na bicikli. Uspravih se pa ponovo popih hladnu kolu i reših da sačekam koji minut. Nije mi se baš dalo da krpim gumu po ovoj vrućinčini.
Zaista. Nisam ni ispušio cigaretu do kraja, kada se prašnjavim putem pojavi narandžasta lada koja je vukla malu prikolicu za sobom. Od brzine i lude vožnje prikolica je poskakivala po putu levo desno i svakog trenutka je pretilo da par guma iz nje ispadnu na put. Lada stade pored mene i iz nje izadje oniži snažni brkajlija, obučen u umazan radnički kombinezon. Zalupi vrata od lade tako jako da su se suvozačka vrata otvorila i šeretskim korakom i osmehom priđe meni. U zubima je nosio čačkalicu kao neoboriv dokaz da je upravo pojeo deset sa lukom.
– Zdravo – reče on tako da mu se od brkova nije videlo da je pomerio usne. Kao da je to rekao neko drugi u njegovoj blizini. Glas mu je bio dubok i promukao kao kod osobe koja se ne libi da u sebe unosi ogromnu količinu alkohola i cigareta.
– Zdravo – otpozdravih.
– Reče mi Mirko da te zadesila muka.
– Aha, guma.
– C, c, c, – poče on da cokće kružeći oko mog prednjeg točka – daj cigaru – reče i pogleda me kao da mi je upravo umrla prasna svinja.
– Hoćemo li moći ovo da rešimo i koliko će me to koštati? – upitah ja dodajući mu cigaretu.
– Ma bre, nema problem. Nego malo je nezgodno ovde. Će ga utovarimo na prikolicu i tu u moj lokal će ga popravimo.
– A cena?
– Ma daj bre, pa ovo je pičkin dim. Majsto*ima je menjao gume i na kamioni. Ovo će te košta 10 ćevapa i dva piva kod Anke u kafanu.
– Dogovoreno – rekoh ja i počeh da se pakujem, radostan što ću tako jeftino proći.
Odmah smo uz pomoć daske ubacili motor u prikolicu i krenuli do njegove radionice. Bila je blizu, ali sam se ja u ladi nagutao toliko prašine i prljavštine što se za sav put na mom motoru nisam.
U radionici dotrča neki klinac i pomognu nam oko motora, tako da je za manje od pola sata majsto*ima zakrpio gumu i ja sam mogao da nastavim put.
– E s’d ćemo kod Anke na ćevape i pivo – reče majsto*ima.
– Može.
Kafana kod Anke je bila prava seoska rupa. Karirani stolnjaci, limene pepeljare i dim od cigarete koji se mogao nožem seći. Kafana je bila već upola puna i kada smo ušli svi sa oduševljenjem pozdraviše majsto*imu. Seli smo za sto i ubrzo nam priđe sočna sisata konobarica. Jedna od onakvih kakve očekujete u ovakvim kafanama.
– Anke, srećo – reče majsto*ima – daj nam dva niška piva, al’ neka budu ’ladna ko zmijče i dve porcije sa po deset i crni luk.
Za deset minuta su pred nama mirisali ćevapi koji su moram da priznam bili jako ukusni. Počeli smo da grickamo ćevape na čačkalicu, pijemo pivo i zezamo se uz opušten razgovor, kako međusobno tako i sa ostalim gostima kafane. Atmosfera je bila odlična, tako da su krenule nove ture piva i ćevapa da zamenjuju jedna drugu. Polako je počeo da pada mrak, a u kafanu se pojaviše jedan dečko sa klavijaturom i pevaljka koja je stasom jako podsećala na Anku konobaricu.
Ubrzo u kafani poče živa muzika i tek je tada nastao lom. Pilo se i jelo do zore. Negde pred zoru, Sima i ja izađosmo iz kafane već dobro natočeni pivom. Teturali smo mračnom uli* ka njegovoj radionici i smejali se glupostima. Dođosmo do njegove kapije i ja počeh onako pijan da ga zezam:
– E Simo – zapetljah jezikom – ja imam problem, što ne znam gde ću da spavam, ali leto je mogu i pod krušku, ali će tebe da ubije žena što se vraćaš ovako kasno…
– Ha, tvoj problem je veći. Kruške nema u okolini, a i ja nemam ženu…
I obojica prasnusmo u pijani smeh. Ušli smo u dvorište i ja pokušavajući da zajašem motor pijan kao mečka, padoh pored njega.
– Kude ćeš bre budalo. Zar tako pijan da voziš motor?
– Ma šta ti je mogu ja – kuražio sam se, mada sam bio svestan da ne mogu da stojim ni na nogama.
– Ma daj bre ne seri. Nego ajde gore. Će ti nađemo mesto da prespavaš…
– E hvala ti… – i to je bilo poslednje čega sam se sećao.
Probudio sam se u krevetu go ko od majke rođen sa ogromnom glavoboljom od mamurluka. Napolju je padala kiša i dan je bio sav usran. E samo mi je još to trebalo, pomislih i ustadoh mrzovoljan iz kreveta. Pogledah po sobi oko sebe, ali nigde ne vidoh svoje stvari. Obmotah se čaršafom oko struka i izađoh iz sobe. Izašao sam iz kuće čiji je prednji deo bio natkriljen velikim krovom na stubovima i štitio od kiše, a po lepom vremenu pravio hladovinu. Uz kuću je bila klupa na ljuljanje i ja sedoh da malo dođem k sebi. Na simsu od prozora je stajala nečija „Drina“ i šibica te ja pripalih cigaretu. Otvoriše se vrata kuće i na njoj se pojavi Sima u trenerci veseo i čio kao da sinoć nismo lumpovali do zore.
– Jesi se probudio momče? – reče on umesto pozdrava.
– Jesam, samo moja glava još nije.
– Boga mi doba*i u kafani. Ja volim takve tipove, a ne kao neki što padnu posle dva piva.
– Nego gde su mi stvari?
– Ivica gi je oprao. Ene ih pozadi na žicu, suše se. Sinoć si padao nekoliko puta od kafanu do ovde i zaprljao si ih.
– Ivica?
– To mi je šegrt. Onaj mali od juče. Ostao je bez tatka i majku, pa se ja sažalih i primih ga kod mene na zanat i stan, ionako nemam nikoga.
– Aha. A posao? Gde ti je mali, a vidim i u trenerkama si, ili ne radite kad pada kiša.
– Pa nedelja je danas. Ti si skroz odlepio… – reče i sede pored mene na klupi i zapali cigaretu.
U tom dotrča mali Ivica i zastade ispred nas gotovo u mirnom stavu i upita:
– Majstore, danas igraju naši, jel’ mogu na utakmicu?
– Dete, ako ti ne smeta kiša, donesi ni dva ’ladna piva i beži.
Klinac otrča, donese nam po hladno pivo, majstor mu tutnu neku kintu u ruku i deran uzjaha bicikli i ode. Ja sam držao ono pivo u ruci i mrko ga gledao. Nešto mi se gadilo.
– Nategni Dule. Prvi gutljaj će možda da te jebe, a posle će bidne mlogo bolje.
Poslušah ga i stvarno bi tako. Prvi gutljaj piva mi je bio kiseo i odvratan, ali posle… Pivo je klizilo niz moje grlo i svakim gutljajem brisalo mamurluk iz mene. Delovalo je lekovito.
– E druže – reče Sima – izgleda ovo vreme hoće još da se družimo, mada mene ne smeta. Fino se ja provodim sa tobom.
– Pravo da ti kažem, da je neko drugi, davno bih ja zapalio bez obzira na kišu, nego dobro mi je ovde, pa ako ti ne smetam ja bih sačekao da kiša stane…
– Ma kaki smetaš, pa ti si super, a i mi nišlije smo poznati po gostoprimstvo. Nego jesi li gladan da nešto pojedemo?
– Nemoj, ko Boga te molim. Pivo mi stvarno prija, ali za hranu nisam siguran da hoće. Osećam se kao da su me tri crnca jebala celu noć…
– E to bi bilo bolje – reče sada Sima dvosmisleno i ja se zapitah da li je to poziv ili šta – nego ovako utepan si od kafanu, a nigde sexa…
– Kad smo već kod sexa, ima li ga ovde u selu?
– Slabo. Ima u susedno selo jedna Mira koja daje. Ako joj se sviđaš za džabe, ako ne naplati ti, ali i to je džabaluk, samo kuj će da ide do tamo po kušu, a i ima petnaes’ kilometara.
– Pa šta ćemo sad nego da pijemo pivo i drkamo.
– Pa uglavnom to se i radi. Ko ima ženu, taj jebe, ko nema drka… – reče Sima nekako tužno.
– Dobro nije sve u ženama – rekoh sad ja dvosmisleno da mu vratim za ono malopre, i opipam teren.
– Pa jes’. Al’ nema ni to. Do prošle godine je bio neki matori Pera, zvali su ga Buljaš. Taj je voleo kurac više od žene i mogao si za džabe da ga jebeš kad ’oćeš. Samo bio je ružan i star pa si trebao dobro da se napiješ. Prošle godine ga udari autobus i zaginu, pa ostadosmo i bez njega.
– E jebi ga – rekoh – baš nemate sreće.
– Nego ti? Jutros kad sam te skidao video sam da imaš dobro telo i kurac. Mora da te pičke spopadaju i da jebeš non stop.
– Pa ne žalim se.
– Sad u Grčku mora da si se rasturio od jebanje žene
– I žene i muškarce.
– Eh… – sada majsto*ima poče da balavi ispod brkova što me okuraži da nastavim dalje.
– A vala, i mene su.
– Šta tebe?
– Pa jebali, kako šta – rekoh ja kao da je to sasvim normalna stvar.
– Ne seri. Ti tak’ zgodan.
– Što?
– Pa ja da sam tako kao ti samo bih jebao i jebao. Ne bi mi palo na pamet da me drugi jebu…
– Pa dobro. Ja to radim jer to volim.
– Aha – reče Sima sada već vidno balaveći ispod brkova, a na trenerici mu se ocrtavala budža između nogu – a kakvi su bili ti što su te jebali?
– Pa bilo je tu svakojakih. Meni nije važno kakvi su do da su čisti i da nema tu emocija, samo sex.
– Ja sam se jutros okupao – reče gotovo radosno Sima i brzo shvati da se izleteo.
– Ti bi da ga umočiš – rekoh i spustih ruku na njegovu budžu među nogama.
– Pa bi, ako ti to želiš. Gledao sam te jutros. Mlogo si lep i imaš lepo dupence, a i mlad si – iskreno će Sima.
– Hajde da se negde sklonimo.
Ušli smo u njegovu sobu sa velikim krevetom.
– Idi donesi nam još po jedno pivo dok se ja malo sredim u kupatilu.
Kada sam izašao iz kupatila Sima je ležao postrance na krevetu go sa flašom piva u ruci. Verovatno je mislio da je to lep prizor. U suštini i nije bio loš. Sima je bio jak i snažan čovek. Dlakavog tela, sa ogromnim dlakavim mudima i ne baš velikim, ali izrazito debelim kurcem. Sedoh pored njega na krevet i on mi dodade pivo.
– Ala si zgodan – reče on iskreno milujući mi rukom leđa.
– I ti si pravi muškarac – rekoh ja da ga okuražim i počeh da mu milujem snažnu dlakavu butinu.
– Odi – reče i okrenu se na leđa.
Spustih pivo na pod pored kreveta i odmah spustih glavu u njegovo međunožje. Nije mi se nešto sviđao i gledao sam da izbegnem da se ljubim sa njim. Osetio sam da i njemu nešto nije bilo do ljubljenja. Jedino mu je bilo važno da isprazni jaja, a da ne mora da drka. Strpao sam njegov mlitav kurac u usta i on se neviđeno brzo nadignu. Bio je kratak, nekih 16-17 cm, ali tvrd kao granit i debeo kao pivska flaša. Glavić mu je bio ogroman i krajnjim naporom sam ga stavljao u usta. Toliko mu je bio debeo da me je posle par minuta bolela vilica od pušenja. Kada sam mu ga ovlažio dobro, ustadoh i opkoračih ga. Namestio sam svoj čmar na vrh njegovog kurca. Bio sam mu leđima okrenut. Spustih se malo i njegov glavić otežano prodre u meni. Osetih blagi bol. Bio je zaista debeo. Zastao sam tako, a Sima me uhvati za bokove rukama i poče lagano da pritiska ka kurcu. Počeo sam da se nabijam. Njegov debeo kurac mi je širio čmar do bola. Naseo sam mu do jaja. U dupetu sam imao onaj napeti osećaj debelog tvrdog kurca u čmaru. Mirovao sam neko vreme da se opustim, a onda počeh polako da se odižem. Pošto mu je bio kratak, brzo je ispao iz mog dupeta i šljapio ga po stomaku. Ja ga ponovo dohvatih rukom i namestih na čmar. Sada mi je već lakše ulazio. Nabodoh se opet do jaja i sada počeh kružno da mešam guzom. Nisam hteo da se odižem da mu ponovo ne bi ispao iz mog dupeta. Sada sam i ja počeo da uživam. Debljina njegovog kurca me je ispunjavala i u meni proradi životinja. Sima je samo dahtao i huktao kao neka parna lokomotiva i nije pustao glasa, kao da se boji da će nas neko čuti. U jednom trenutku, Sima me uhvati za bokove i nekako čudno povuče na gore ka sebi i njegov kurac u meni pritisnu prostatu. To me navede da svršim kao magarac. Kada to vide, Sima, onako snažan, odgurnu me od sebe i njegov kurac ispade iz mog čmara.
– Šta bi? – upitah.
– Pa gotov si.
– Nema to veze. Dođi. Ti nisi gotov – rekoh i namestih se četvoronoške, natrćivši guzicu prema njemu.
Simino lice ozari osmeh, pa pljunu u šaku i razmaza po svom glaviću prilazeći na kolenima ka meni. Prislonio je svoj debeli kurac na moj čmar i nežno ga nabio do jaja. Uhvatio me je za kukove i počeo da jebe. Radio je to iskusno i kao neko ko dugo nije jebao. Meni je njegov kurac prijao, jer je bio debeo, tako da mi nije bilo važno koliko duboko ulazi u mene. Sima je sve više i više ubrzavao da je na kraju bez glasa stenjući počeo da sipa seme u meni. Toplina njegove sperme u mojoj guzi me popali i ja svrših još jednom. Popadasmo po krevetu zadihani.
Mali Ivica nas je pokisao sa utakmice zatekao ponovo na klupi ispred kuće kako pijemo pivo. Mali nije ni slutio šta se u međuvremenu dogodilo.
Te noći Sima me je jebao još dva puta, a čak je hteo i ja jednom da ga jebem na šta sam ja rado pristao.

Sutradan je vreme bilo lepo i ja nastavih put.
Ovo letovanje, kako se bližilo kraju, bivalo je sve bolje i bolje.