Ispovest jednog bisexualca – 61.1. Boban

7
Share
Copy the link

Sve moje priče do sada su imale neki vremenski i istorijski redosled. Tako će biti i nadalje, osim ove priče. Ovu priču ubacujem, da tako kažem, preko reda, jer je osoba o kojoj ću pričati ostavila jak utisak na mene.
Znači da ne bi bilo zabune, ova priča opisuje poslednji dogadjaj koji mi se dogodio.
Naime, objavljivanjem mojih priča na inter*u, počeo sam da dobijam razne poruke i ponude. Uglavnom su to bile poruke neodredjenog tipa, ka što su: ”Voleo bih da se upoznamo”, ”Probaj me pa me stavi u priču” i slično.
Bobana sam upoznao preko jednog gay sajta za kontakte i u početku mi je i on slao slične poruke hvaleći moje priče. Boban je bio iz Beograda i u komunikaciji preko *a smo se dogovorili da kad nam se ukaže prilika se bolje upoznamo. Naravno, uz put smo i razmenili po koju erotsku sliku.
Iznenada mi je iskrslo da treba da idem za Beograd, i ja dan ranije preko *a pošaljem Bobanu poruku da ću doći i da želim da se vidimo. On se je obradovao i preko *a mi poslao broj njegovog mobilnog telefona.
Svratio sam do Pazove da obavim neki posao. Kiša je padala kao iz pičke. Dan je bio hladan kao da nije mesec maj. Završio sam posao u Pazovi i pošto mi je železnička stanica bila blizu reših da proverim da li ima neki voz za Beograd. Železničar mi reče da za pet minuta stiže voz iz Novog Sada za Beograd.
Sedeo sam u praznom kupeu voza. Odmah sam poslao sms Bobanu da sam na putu za Beograd i da ako nekako može, izdejstvuje da se vidimo. Ubrzo sam dobio pozitivan odgovor.
Vozio sam se tako i gledao kroz zamagljeni prozor. Počeo sam da razmišljam o Bobanu. Kakav je? Kako izgleda? Jedino što sam znao preko poruka sa inter*a je da je aktivan i izgled njegovog kurca. Lik mu nisam poznavao.
Onda sam dao mašti na volju. Pokupiće me sa stanice pa ćemo negde otići na piće. Upoznati se, a zatim će me odvesti u gajbu, gde će me sa svojim debelim kurcem izjebati. Pred očima mi je bila slika njegovog kurca sa *a. Lep, debeo obrezan kurac. Kao stvoren za pušenje i jebanje.
Onda bih sve te misli odagnao iz glave. Bio sam svestan da je to slabo izvodljivo. Prvo, ja sam imao jako malo vremena, je*am imao obaveze, a drugo, i Boban verovatno radi i ima puno obaveza. Napominjem da sam u Beograd stizao oko 12 sati kada sav normalan svet radi.
Voz je izašao iz tunela i stao na stanici Tošin Bunar. Zazvonio mi je mobilni. Bio je to Boban.
– Halo, jesi li u vozu koji je sada izašao iz tunela?
– Jesam, kako znaš?
– Pa bio si na trenutak nedostupan, pa sam pretpostavio. Sidji na sledećoj stanici, to je Novi Beograd. Čekaću te tamo.
– Ok. Kako da te poznam?
– Doći ću kolima, mercedes.
Nakon pet minuta voz je stao u stanicu i ja izadjoh napolje.
Sranje… Sranje…
Vreme je bilo pravo sranje. Vetar, kiša, hladno. Sišao sam stepenicama i stao pored bulevara ispod nadvožnjaka. Osvrnuo sam se oko sebe. Od Bobana i mercedesa ni traga. Zapalio sam cigaretu i drhtavom rukom od zime pušio. Odjednom ispred mene stade mercedes i upali sva četiri migavca. Sagnuo sam se i pogledao unutra. Vozač mi dade znak rukom da udjem. Otvorio sam vrata.
– Zdravo, ja sam Boban – reče on i pruži mi ruku.
– Dule, drago mi je – odgovorih ja čekajući da vidim da li će me pozvati unutra.
– Upadaj, idemo odavde – i ja uskočih u pirjatnu toplinu auta – idemo negde na piće.
Vozili smo se neko kratko vreme i ubrzo stigli do velikog tržnog centra. Seli smo u jedan kafić i nastavili razgovor.
Boban je bio muškarac mojih godina, veoma prijatnog izgleda. Nosio je kratki kišni mantil i bio veoma elegantno obučen. Kao pravi poslovni čovek. Dugo sam razmišljao kako ću ga opisati ako budem pisao o njemu i rešio sam da to uradim u jednoj jedinoj reči: Gospodin.
Pili smo piće i pričali o svemu i svačemu. Pored svog otmenog izgleda, Boban je bio čovek koji je svojom umerenošću i toplinom glasa unosio neki mir u meni. Ostavio je jako dobar utisak na mene. Ubrzo smo se kroz priču toliko opustili da sam se osećao kao da ga poznajem sto godina, a mislim da je isto tako bilo i kod njega.
Poželeo sam ga u tom trenutku.
Da.
Uhvatio sam sebe u jednom momentu dok smo razgovarali da ga želim. Želim da me miluje, ljubi, da mu pušim, da me jebe… Sve… U tom trenutku bih sa njim pristao na sve. Ne. Nije to bila zaljubljenost, ja nisam takav tip. Nego, jednostavno me je očaralo to što u današnje vreme se retko sreću ljudi sa takvim manirima i ponašanjem uopšte. A on je pri tom voleo sex sa muškarcima.
Kazaljke na satu su nas opomenule da moramo da krenemo. Boban je pristao da me kolima odbaci do glavne železničke stanice, gde sam trebao da se nadjem sa drugarom i završim još neke poslove. On je morao da se vrati na posao jer je dovoljno dugo bio odsutan.
Ponovo smo bili u njegovom autu, okruženi toplinom. Boban je vozio i vešto se probijao kroz Beogradsku gužvu.
– Doba*i… svidjaš mi se… – reče on i u tom trenutku zavuče svoju ruku meni ispod majice. Počeo je da mi miluje maljave grudi. Ja ga svojom rukom uhvatih za kurac preko pantalona i osetih da mu se već digao. Palio se je na mene, kao i ja na njega. Vozio je tako jednom rukom držeći volan, a drugom trljajući moje grudi. Ja sam ga držao za kurac i lagano mu ga mesio. Osećao sam svu veličinu i tvrdoću njegove kite ispod pantalona i poželeo da ga osetim u sebi. U jednom trenutku Boban mi dohvati bradavicu i snažno je zavrnu. Osetio sam sladak bol i zadovoljstvo.
Nažalost, već smo stigli. Boban zaustavi auto i ja otvorih vrata.
– Nadam se da ćemo se ponovo videti u mnogo boljoj situaciji – rekoh ja izlazeći iz auta.
– I ja se nadam – reče on iskreno pružajući mi svoju toplu ruku na pozdrav.
Mercedes nestade u beogradskoj gužvi, a ja sam stajao na kiši ispred stanice dok mi je bradavica još bridela od njegovog stiska.
Nakon 20 minuta čekanja naišo je moj drugar kolima. Brzo smo završili poslove po Beogradu i krenuli za Novi Sad.
– Nešto si mi jako čudan i zamišljen – reče drugar – jel ima neki problem?
– Nema – rekoh ja zamišljeno – samo sam pod nekim utiskom o kom ne bih da pričam.

Kiša nas je tukla sve do Novog Sada.
Zalivala je moju nadu da ću se opet videti sa Bobanom.