Strasti zbunjenog IV – …s one strane pameti…

2
Share
Copy the link

..uskoro pristaju, Zaara je polako podilazila jeza dok je manito vrtio glavom razmišljajući u kom pravcu krenuti nakon doka. Dok. Prljav i smrdljiv. Možda malo manje od njega samog. Izranjavanim prljavim nogama je stupio na njega. Nije privlačio pažnju, slično mu se poklopilo i na brodu iako je znao da je više podsećao na vreću govana ostavljenu na palubi nego na opasnog Drusikana. Nemoćan je gledao tu pogan oko sebe. Drhtavim korakom je zakoračio na prašnjavi put luke Eli. Njegovo pleme je još nije stiglo opljačkati, što ne znači da jednoga dana i neće. Veliki grad. Jedan od retkih u koje je mogao pobeći. Majka. Misao mu se vrzmala po glavi. Imati majku. Svi Drusikani je imaju. Samo što je nijedan ne zapamti. Ne vole žene. Odvode ih u ropstvo, siluju grubo i jako te s posljednjim ubodom ubrizgaju veliku količinu semena u njihove utrobe, potom drže u zatočeništvu dok im ne podare potomstvo. Nove ratnike. Ukoliko prežive porod, onda plivaju. More nijedna žena ne preživi. More žive samo Drusikani.
Kako to da on ima tu majku?
„Zašto imam majku? Zašto…. oče“, skorena krv mu je i dalje smetala kad bi pomicao usne.
Ponovo ga napade slika prosutih creva u more, nakon kojih je potonulo beživotno telo njegovog oca.
Pobuna. U svakoj neko pogine. U ovoj su svi. Svi njegovi. Ipak tu je. Sećao se razgovora sa očevom vernim pratiocem.
„Uzmi ovaj pergament i beži, smestiću te sa smećem u brod za grad Eli. Tamo pronađi….“, tu reč Drusikani ne izgovaraju.
„Izdao si nas“, procedio je Zaar dok mu je preko usana zaliptala krv.
„Jesam, ali izdaja nije ništa u poređenu sa zakonom mora“, rekao je i dugim nožem počeo da mu seče kosu.
Na palubi je danonoćno zurio u pergament. Kratko sečivo je zamenio komadić papira. Naposletku mu je prišao jedan žitelj Elia kako bi mu obrisao krv s lica i rekao:
„Pečat gazde Kolana. Kako je ovo dospelo u ruke jedne skitnice.“
„Maj….ka“, propišta Zaar znajući da izgovarajući tu reč prestaje biti ono u šta se životom zaklinjao.
„Ah da, pa verovatno, tako i piše. On je iza Dva Polja.“
Uzeo je Zaara za glavu i prodrmusao.
„Zapamti…. Polja!“
Nakon toga se otišao ispovraćati jer nije mogao više pod*i smrad.

Sada je stajao nemo na ulici. More ljudi je prolazilo pored njega uglavnom ga s prezirom zaobilazeći.
Okrenuti se nije usudio.
Veliki gradovi, dok ih je pljačkao nikada na njih nije obraćao pažnju, sada samo čega da bude pregažen.
Krčme i kurvarnice na svakom ćošku. Drusikani niti se opijaju niti se kurvaju. Pljačkaju, siluju i ubijaju.
„Šta sam ja“, reče u svoje smrdljive dronjke kojima je zamenio drusikansku borbenu odeću. Plašt i oklop. Da li će ih više ikada nabaciti na sebe!?
Gledao je neke žene kako se svojevoljno bacaju u zagrljaj ljudi, te kikoćući se uvlače ih kroz neka vrata.
On čak nijednu nije silovao. Nije mogao. Ostali u plemenu su govorili o nekom prokletstvu. Otac je nemo gledao. Toliko glasova. Zaar poče pogledom tražiti polja. Ništa. Sporo krenu u ulicu levo od njega samo zato što je prepoznao dvojicu članova posade broda koji mu je spasao život. Jedan ga je pretukao pre nekoliko noći. Opklada. Nije ga ni primećivao jer je glavu zagnjurio u grudi neke punačke žene koja se glasno smejala. Prošao je pored njih. Gledao je tu gradsku sirotinju, starce, pijance i male odrpance. Većina njih ga nije ni pogledala. Izgledali su otmenije od njega.
„Ti!“, neko zaurla iza njega.
Okrenuo se. Gradska straža. Samo jedan. Zaar ih je nekoliko desetina posekao, a sad je bio spreman umreti.
„Skitnice ne idu u Polja, ako nemaju neki valjan razlog.“
Na pravom je putu. Pružio je stražaru zgužvani papir. To parče je jedino vredno što ima, samo ga ono drži u životu.
„Gazda Kolan, izgleda da je taj starac počeo lapiti.“
Stražar mu skide kapuljaču i ugleda krupne kraste nastale iz rana.
„Neko te dobro sredio, ajde beži budeš li pravio kakve probleme tamo vešala će te dočekati. Tvoja boja kože. Za trenutak sam pomislio da si Drusikan.“
Stražar mu vrati pergament, okrenu se i nestade u ulici.
Zaar je drhtao.
Ja jesam…..jesam Drusikan, uvek ću bit….

***
Ustao sam od stola.
„Ne ide“, nasmeši se govno.
Smetaju mi ove kapi što udaraju u prozor.
„Sad ćeš okriviti vreme za pisanje groznih i bolesnih stvari.“
Ne razumeš. Zurim i dalje u poplavu kišobrana ispod mene. Iz oka mi sevaju munje.
„Hoće li Zaar preživeti.“
Šanse mu rastu iz rečenicu u rečenicu.
„Da se kladim na njega“, reče i protrlja ruke.
Ne bih ti preporučio, ne znam šta ću s njim kasnije.“
„Pronađi mu neku lepu devojku“, usiljeno se nasmeši.
Misliš?
„Pa ljudi koji čitaju knjige, za razliku od tebe, veruju u ljubav“,
Odakle tebi pretpostavka da ja ne verujem u…..
„Kako si se samo brecnuo“, grohotom se smejao.
Nisam baš raspoložen za tvoje igre.
„Ja ti želim pomoći. Između ostalog nedostaje ti i neki mačo, alfa muškarac, ali ne onakav kakvim ih ti zamišljaš.“
Ja ih ne zamišljam.
„Dobro, ali bez njih nema priče.“
U ovoj će oskudevati.
„Upropastićeš sam sebe“, odhuknu poraženo.
Barem neću dopustiti da me ti…
„Žalim te, svejedno teško da bi mogao stvoriti neku vitešku kombinovanu verziju Henka Moodija i Dona Drapera na divljem pastuhu s kopljem u ruci.“
Misliš?
„Izazivam te!“, podlo se nasmeši.
Izazov prihvaćen.
„Možeš opisati i sam sebe.“
Ne seri.
Odhuknuvši ponovno se sručih u fotelju, razgovo*a samim sobom zna biti iscrpljujuće zajeban, posebno ako vas ova druga strana ne razume.
„Ko bre ne razume!?“
Sve vam je jasno.
Ludaci najpre zaokupe pažnju normalnih…potom ih ovi sažaljevaju ili im se dive i ni jednog trenutka ih ne doživljavaju drugačije. Granica između ludog i genijalnog uma nikada nije ni postojala. Pretapaju su.
Genijalan je istovremeno i lud, a lud je sam po sebi genijalan.
Nešto mi iskoči na monitoru.
Bokte…. šta je ovo.
Naj…guglo-oavanija (googlanija) žena na svetu. Šta sve neće izmisliti. Sunce ti. Pomišljam na samoubistvo i Yuliu Tymoshenko. Na ovo prvo pomišljam često, na ovo drugo prvi put.
„Daj bre….“
Pardon, na ovo prvo pomišljam-o….
„Ajde bre klikni“, molećivo će.
Kliknuh.
Jebote.
Lisa Ann naj….upravo to, žena u 2013.
Zavalih se u fotelju.
Lisa Ann, četrdesetogodišnja plastična porno glumica. Lepa i sexy. Navodno i jako inteligentna žena. Da, jedna od onih koje su popularizirale izraz MILF (malo je reći da ga mrzim u slobodnom prevodu), u industriji i svetu uopšte. Moram priznati da sam se i ja topio s pomenutom nekoliko puta. Baš se pitam kako su ovu vest primile verske zajednice. Smeh u meni.
Kako je samo grešno nenamensko razbacivanje semenom. Da se barem razbacujemo samo njime.
O porno glumicama sad nešto posebno i ne bih…
„Upoznao si jednu“, zagolica.
Više. Puno.
„Dobro, mislim na onu Čehinju.“
Ivetu?!
„ Zoveš je pravim imenom. Na nju sam mislio, mogao bi to do*i kroz par reči.“
Par?
„Dobro reku.“
Koliko nam je piva ostalo u frižideru?
„Dovoljno!“
Ako je tako…